Поезијом против вируса

25 mar

Међународни дан поезије, 21. март, обележава се одлуком УНЕСКО-а у циљу промовисања читања, посебно међу школарцима. У многим градовима света, на јавним местима, трговима, амфитеатрима, културним институцијама, факултетима и школама поезија се тога дана слави читањем стихова.

Због актуелне ситуације у вези с вирусом корона и због забране окупљања на јавним местима, љубитељи поезије у нашој школи овај дан прославили су код куће. Читали су стихове својим укућанима.

Милица је читала сестри стихове Матије Бећковића, „Ти си моја ипак“. Никола је мајци читао народну епску песму „Бановић Страхиња“. Исте стихове је и Петар читао свом брату. Митра је сестри читала стихове „Искрене песме“ Милана Ракића, а Михајло А. је мајку забављао читајући Шишка Менчетића и песму „Први поглед“. Огњен је за своју мајку изабрао народну лирску песму „Српска дјевојка“, а исту песму је и Лука читао свом оцу. Душан је с мајком прелиставао Десанкину поезију и читао јој „Стрепњу“, а Михајло М. је читао мајци стихове Мике Антића, „Записано у среду“. Филип је читао родитељима стихове народних лирских песама, а Немања је читао мајци „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић.

Стефан је био сам код куће па је преко друштвених мрежа поручио девојци „А и тебе волим“ читајући јој истоимену Десанкину песму. Сам је код куће био и Алекса који је због домаћег задатка читао „Бановић Страхињу“. Александра је свог брата забављала Дучићевим стиховима песме „Април“ док је Михајло Т. је за свог оца изабрао Шантићеву песму „Мој отац“. И наставница Марија Караџић придружила се својим ђацима за Светски дан поезије забављајући се са својом ћерком уз песму „Понављачка“ Моша Одаловића.

Идеја је била да се ученици мотивишу за почетак наставе на даљину. Судећи према интересовању ђака, овај задатак на даљину успешно је реализован.

Марија Караџић

Свечано обележена школска слава

10 feb

Ученици и наставници Грађевинско-саобраћајне школе свечаном приредбом обележили су школску славу, Светог Саву. Симболичан назив програма „Не дамо светиње“ указао је на потребу за очувањем културног, духовног и историјског наслеђа српског народа које је од непроцењиве вредности. 

Посебна пажња посвећена је немањићким задужбинама које опстају већ осам и по векова.

Химна посвећена првом српском просветитељу Сави, као и песме „Ми смо деца неба“, „Сини јарко сунце са Косова“ и „Ој Косово, Косово“ обележиле су музички део програма. А пошто је поред песме и игра део вишевековне српске традиције, фолклорна секција наше школе извела је два игроказа у којој се девојка с момцима надмеће у игрању кола.
О значају лика и дела Светог Саве говорила је Радмила Миљковић, професор српског језика и књижевности, која је уручила захвалнице најзаслужнијим наставницима и ученицима између две школске славе. То су: Саша Петровић, наставник руског језика, Слободан Јовановић, наставник математике, као и Анђелија Ђорђевић и Стојан Стојановић, ученици трећег разреда.

Посебна захвалница уручена је косовској песникињи и хуманитарки Радмили Тодић Вулићевић која је нашој школи омогућила донацију у виду аутомобила за возачку обуку ученика.


Обележавање школске славе протекло је садржајно и успешно на задовољство и ученика и наставника и гостију школе. 

Марија Ђекић

Одржан јавни час „Осам векова српских цркава“

7 jan

 

Ученици Грађевинско-саобраћајне школе јавним часом обележили су два значајна јубилеја: осам векова самосталности српске цркве и осам и по векова од изградње првих задужбина Немањића. Чула су се историјска сведочења о овим догађајима, као и књижевни текстови народне и уметничке поезије.

Програм се састојао из три целине. Прва целина посвећена је почецима подизања првих немањићких светиња. У њој су наведене све цркве и манастири које су изградили славни Немањићи, почевши од првих, цркве Пресвете Богородице и манастира Светог Николе у Куршумлији. У другом делу наратори су нам приповедали о томе како се одвијала борба Светог Саве за аутокефалност српске цркве, а у трећем је било речи о Грачаници, као једној од познатијих немањићких задужбина, о њеном задужбинару, краљу Милутину, као и о њеној најчувенијој фрески краљице Симониде.

Поред тумачења одређених ликова, сваки од ученика имао је и улогу наратора: Милан Станковић (Стефан Немања, краљ Милутин, краљ Теодор), Лука Лазаревић (Свети Сава), Милица Илић (краљица Симонида), Михајло Арсић (неимар-протојереј и патријарх Манојло) и Митра Стојановић и Анђела Јовановић (господа хришћанска).

Атмосферу је дочарала средњовековна духовна музика, као и  изложба фотографија на којима су се нашли портрети и лоза Немањића, као и најзначајније њихове задужбине.

Ђаци су озбиљно схватили задатак па су час одржали достојанствено и успешно.

Марија Ђекић

ДА ОБРАЗОВАЊУ НЕ НАСИЉУ

4 nov

У последње време све су чешћи примери насиља међу децом школског узраста. Мотиви су различити, а најчешћи су они који упућују на немање увида у сопствено понашање, немање здраве комуникације са вршњацима, подражавање лоших примера из окружења или усвајање понашања јунака акционих филмова.

Своје незадовољство или агресију деца могу показати и због тешког периода живота кроз који пролазе: губитак драгих особа, развод родитеља, селидба и сл. Вршњачко насиље може вршити и дете које је жртва породичног насиља или се његово понашање у породици толерише. Родитељи који немају саосећања и топлине или су превише попустљиви па не постављају одређене границе у понашању, одговорни су за насилно понашање своје деце. 

Због повећаног броја случајева вршњачког насиља, Грачаничка омладинска иницијатива покренула је акцију под називом „Да образовању, НЕ насиљу“. Чланови овог удружења посетили су Грађевинско-саобраћајну школу у циљу едукације ђака о вршњачком насиљу.

Предавање о томе како препознати насиље, како реаговати, како се изборити, коме га пријавити, ученицима првих разреда  одржали су здравствени радник Дејан Божидаревић и наставник информатике Александар Велић. Након часа о вршњачком насиљу, они су ђацима поделили брошуре с детаљнијим информацијама о овој теми.

Утисци присутних и ученика и наставника су да је потребно чешће организовати предавања и радионице о сузбијању вршњачког насиља и да треба озбиљније спроводити превентивне мере које подразумевају стварање здравог и безбедног окружења и неговање емотивне стабилности  ученика.

Посета Народној библиотеци у Грачаници

4 nov

Читање књига богати наш речник, покреће машту, побољшава меморију, повећава концентрацију, смањује стрес, одржава мозак у форми, подстиче аналитичке вештине, развија емпатију, опушта, чак снижава крвни притисак, забавља… Књиге су највећа, али и најјефтинија авантура. С књигама се најлепше путује и сања, сматрају љубитељи писане речи.

И поред тога, истраживања показују да млади све мање читају. Књиге у рукама деце све више замењују мобилни телефони и рачунари, а њихов садржај-објаве на друштвеним мрежама и игрице. Вероватно би ситуација била боља када би одрасли у већој мери давали добар пример деци, тј. када би и сами више читали.

          У циљу приближавања свету књига, ученици првог разреда одељења С-1 са својим одељењским старешином, Маријом Караџић, посетили су Народну библиотеку у Грачаници.

Историјат и фонд библиотеке представила им је директор ове институције, Бранкица Костић. Она је указала на важност читања, поготово међу млађом популацијом, а ђацима је представила и препоручила значајне и занимљиве наслове из различитих области.

Судећи према интересовању ученика, Народна библиотека у Грачаници ускоро ће добити нове читаоце који ће у овом царству књига ширити своје видике и проналазити нове светове. 

Милица и Милан учесници књижевне радионице

21 okt

Милица Илић и Милан Станковић, матуранти Грађевинско-саобраћајне школе, учесници су прве књижевне радионице за школарце која се одржала у Дому културе у Грачаници под слоганом „Чувам језик, лепо пишем“. Предавачи су били српски песници за децу, Аца Видић из Ваљева и Радисав Милић из Куршумлије, иза којих је вишегодишње искуство у раду с талентованим ђацима. 

Идеја је да се ученици од најранијег узраста приволе поезији, као и да под „стручним надзором“ науче како да кроз стихове искажу своје мисли и осећања и да се оснаже да јавно читају своје песме.

За Милицу Илић прва књижевна радионица представља драгоцено искуство:

„Било је лепо и корисно време проведено с двојицом врсних писаца. Научила сам много тога. Научила сам да морам бити оригинална ако желим да постанем добар писац.“

И Милан Станковић задовољан је учесник књижевне радионице:

„Добро је било. Допало ми се. Похвалили су моје песме и понудили су ми помоћ ако једног дана одлучим да их објавим.“

На последњем часу ове својеврсне школе за лепо писање и изражавање учесници су пред публиком и жиријем читали своје радове. Од укупно 65 ученика основних и средњих школа, који су стварали током радионице, матуранткиња Милица Илић освојила је друго место док је Милан Станковић похваљен.

Задовољни предавачи Аца Видић и Радисав Милић кажу да су се тешко одлучили да изаберу три најбоља рада својих полазника јер су сви они веома талентовани и вредни. Зато су им и обећали да ће се ускоро вратити у Грачаницу и наставити дружење са школарцима кроз перо и стихове.  

Марија Ђекић

Упознајемо Косово и Метохију…

21 okt

Соколица, Бањска, Зочиште, Велика Хоча и Ораховац

У оквиру једнодневне стручне екскурзије, ученици 1. и 2. разреда Грађевинско-саобраћајне школе у Приштини-Грачаници имали су прилику да са својим наставницима посете неколико манастира на Косову и Метохији и буду гости мештана Велике Хоче и Ораховца. Циљ је упознавање ученика с историјским и културним наслеђем Косова и Метохије.

Најпре смо кренули пут северног дела Косова, а прва дестинација био је манастир Соколица изнад Звечана из 14. века. Од искушенице Мирјане сазнали смо више о настанку манастира и његовог иконописа, као и о чувеној скулптури Богородице с Исусом Христом у наручју. Занимљиво је било и с врха куле посматрати чудесну природу у околини манастира.

Упутили смо се потом у родни крај Бановић Страхиње, једног од највећих српских јунака народне епске поезије. Посетили смо манастир Бањску недалеко од Звечана. Један од монаха говорио нам је о историјату и обнови манастира насталог у првој половини 14. века. Црква је посвећена светом Стефану и задужбина је српског краља Милутина.

Након обиласка севера Косова, кренули смо ка Метохији. У манастиру Зочиште из 14. века направили смо дужу паузу уз причу монаха о цркви и чудотворним моштима светих бесребреника Козме и Дамјана којима је и посвећена. Виногорску слику овог краја укусима су дочарали тек убрани  гроздови којима смо били послужени.

Следећа дестинација била је Велика Хоча, у народу називана Голема Оча. Испред цркве светог архиђакона Стефана из 14. века дочекао нас је отац Кирил који нам је потом показао и Господарску кућу. У њој смо разгледали уметничка дела бројних косовскометохијских аутора на доњем спрату, као и експонате изложене у оквиру етно-музеја на горњем спрату куће.

На самом завршетку екскурзије боравили смо у српском делу Ораховца. Локални парох, отац Веља, најпре нам је показао ораховачку школу у којој се настава одвија у отежаним условима, а затим и цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице. У тек недавно уређеној гостинској соби цркве били смо гости љубазних мештана.

Обиласке косовскометохијских светиња и знаменитости завршили смо у сумрак, уз жељу да им се ускоро поново вратимо.

Посете манастирима организоване су уз благослове игумана и монаха ових светиња, а наш заједнички утисак је да је упознавање историјског, духовног и културног блага јужне српске покрајине више него потребно младим нараштајима.    

 

Марија Ђекић