МОЈА НЕПОНОВЉИВА ШКОЛСКА ДРУЖИНА

9 jun

Верујем да су матуранти једини ђаци који се не радују много летњем распусту. Јер он мирише на растанак. Верујем и да растанци служе једино да би нас растужили и показали нам колико нам већ сада недостају они који одлазе. Преиспитују нас, кушају, бацају у стање спутаности да вратимо оне од којих се растајемо.

И овогодишњи матуранти ће ускоро отићи, заувек… Са њима одлази и један део нас, у неповрат. Однеће са собом сећања, успомене, можда и надања да ће тамо негде бити лепше и боље. А неће. Никада се више једна ђачка  дружина неће осећати тако јаком, битном, сложном, јединственом, као што је то била овде, док је под нашим кровом расла и трајала. То је дружина која је померила границе наших устаљених токова, променила начин размишљања и смисао нашег делања, унела новине у наша наставна и ваннаставна планирања… Дружина која је делила, која се веселила, славила, која се такмичила, подржавала, противречила, инспирисала, оплемењивала…

За седамнаест чланова те дружине школско звоно се последњи пут оглашава. Последња прозивка по дневнику почиње:
  1. Аксентијевић Алекса: „Најрадије ћу се сећати школских одмора јер смо се тада највише дружили и тада су настајале многе догодовштине.“
  2. Анђелковић Никола: „Када сам уписивао ову школу, нисам много очекивао, а она ми је пружила незаборавне успомене, добра пријатељства за која верујем да ће се одржати још дуго. Пружила ми је екскурзије за памћење које су нас додатно зближиле.“
  3. Димитријевић Алекса: „Растајемо се после четири године које су мени брзо прошле јер сам их проводио с најбољим друговима. Трудићу се да упамтим само лепе тренутке свог школовања. Сада тек разумем одрасле кад кажу да је најлепше ђачко доба.“
  4. Илић Никола: „Сада када се ближи крај и кад размишљам о прошлим данима, схватам колико нам је било лепо. Ништа ми не може избрисати сећање на незаборавне екскурзије, на заједничке непроспаване ноћи, понеку свађу, помирење, несташлуке… Пред нама је сада један нови почетак, једна велика животна прекретница са пуно обавеза и задатака.“
  5. Мицић Далибор: „Овде, у овој школи, ми смо сазрели, постали људи. Нисам ни сањао колико ћу бити близак с неким друговима. Проживели смо заједно и лепе и тешке тренутке. Одлазимо, а међу овим школским зидовима остављамо део себе. Остављамо луде дане наше младости и безбрижности.“
  6. Петровић Вукашин: „Своју генерацију памтићу по многим добрим стварима, као и по несташлуцима кроз које смо сви заједно пролазили.“
  7. Петровић Немања: „Почињемо да се опраштамо од детињства, другова и несташлука. Остаће незаборавна успомена на најлепши период живота.“
  8. Петровић Петар: „Драго ми је што завршавам средњу школу , али ме растужује то што више нећу моћи да се виђам с друговима јер ћемо се углавном сви растати. Али ту су успомене помоћу којих ћемо се присећати једни других.“
  9. Прокић Драгана: „Мислим да је моја генерација најбоља и најсложнија. Увек смо били ту једни за друге, бодрили се кад је било најтеже. Некад смо се и свађали, смејали, плакали, али увек смо чинили добро једни другима. Сви смо  срећни јер завршавамо школу, али и тужни што се растајемо.“
  10. Рашић Небојша: „Памтићу другове с којима сам се братски спријатељио. А имаћу шта да испричам у животу и својим потомцима о успоменама из школе.“
  11. Ристић Милош: „Посебно ћу се сећати ових дана, припреме за матуру и прославе матурске вечери.“
  12. Симић Немања: „Остају за нама лепи дани. Живеће у нашим срцима кроз безброј успомена.“
  13. Симоновић Петар: „Сада свако иде својим путем. Крећемо у нешто ново и непознато. Али заувек ћу памтити другове из школских клупа.“
  14. Спасић Кристина: „Крај се приближио. Растајемо се, а растанци су тужни. Недостајаће ми другови. Памтићу их као једну велику породицу, као дивне људе и искрене пријатеље.“
  15. Станојевић Лазар: „Памтићу дане проведене у школи по најбољем друштву и нашим несташлуцима.“
  16. Станојевић Милош: „Осећам неку празнину јер више неће бити другова и другарица на истом месту, у нашој учионици, већ ћемо се разићи свако на своју страну. Ту празнину ћу попунити сећањима из школских дана. Нема више договарања о бежању са часова јер је ово последње наше „бежање“ за које нам договор није ни потребан.“
  17. Станојевић Стефан: „Свако у животу мора да оде на неки пут, али где год били, мислим да успомене из школе нико од нас неће моћи да заборави. Свакодневно смо се дружили и схватили да је ђачко доба ипак најлепше.“
Седамнаест ђака мог одељења матуром завршава своју школску мисију. (Животни испит су, подразумева се, већ успешно положили.) Њихова учионица, у којој се никада нисам осећала сувишном, остаје наизглед празна, а у ствари, препуна успомена. И дрво пријатељства, засађено у школском дворишту, чуваће драгоцена сећања на заједничке дане, на речи и дела непоновљиве школске дружине на коју сам бескрајно поносна.

Нека јој небо буде граница!

 

                поносна разредна одељења С-4,

                     Марија Караџић

Advertisements

Осмаци показују интересовање за ГСШ

29 maj

На недавно завршеном Сајму образовања у Дому културе у Грачаници под називом „Дођи и информиши се!“ један од учесника била је и Грађевинско-саобраћајна школа. Заинтересованим ученицима осмих разреда представили смо план и програм школе и показали предности које очекују будуће наше ђаке.

И ове године ГСШ ће уписивати ученике за три образовна профила: техничар друмског саобраћаја и техничар унутрашњег транспорта, који су четворогодишњи, као и смер за возача моторних возила који је трогодишњи.

Акценат је стављен на бесплатну возачку обуку и полагање возачког испита, а истакнуте су и друге предности наше школе попут лакшег запошљавања у подручју саобраћаја у односу на нека друга занимања.

Посетиоцима сајма било је омогућено да разгледају наша возила на којима се врши ауто-обука, као и да чују утиске и мишљења наших ђака о свему што их о школи занима.

Задовољни смо и одзивом и интересовањем основаца и очекујемо да ће, као и прошле године, након квалификационог испита, сва места за сва три наша образовна профила бити попуњена већ у првом кругу.

Марија Караџић

MATURANTI ZAPLESALI KADRIL

22 maj

Nasmejani i lepo raspoloženi maturanti Gradjevinsko-saobraćajne i Medicinske škole prvi put su u centru Gračanice odigrali maturantski ples i tako se pridružili svojim vršnjacima širom Srbije i Evrope. Inicijativu su pokrenuli članovi učeničkog parlamenta Medicinske škole koju su rado prihvatili i naši đaci.
Svake godine za Ginisovu knjigu rekorda pleše se kadril iz operete „Slepi miš“ Johana Štrausa. Rekord drži 2011. godina s preko 33 hiljade maturanata.
Igrajući s belim balonima, u crvenim i plavim majicama, pred brojnim gradjanima Gračanice đaci su simbolično predstavili boje Srbije.
-Drago mi što je moja generacija pokrenula ovu ideju. Nadam se da će maturski ples postati tradicija u Gračanici, kaže maturant GSŠ Petar Simonović.
Sinhronizovani ples maturanata bila je lepa prilika za druženje i dobra priprema za predstojeće matursko veče koje će završni razredi Gradjevinsko-saobraćajne i Medicinske škole i ove godine zajedno proslaviti.

Uskršnja izložba u našoj školi

24 apr

Na radost i zadovoljstvo učenika i nastavnika, prvi put ove godine u našoj školi održana je prodajna izložba ručnih radova. Zahvaljujući najviše nastavnici likovne kulture Stanki Popović, na izložbi su se našli eksponati rađeni u dekupaž tehnici s uskršnjim motivima, kao i predmeti od papira u obliku korpica i kutijica za jaja.

Prva izložba ima i humanitarni karakter jer će prikupljeni novac biti uručen maturantima kojima je potreban za organizaciju predstojećih maturskih svečanosti. Sudeći prema reakcijama posetilaca, humanitarnu uskršnju izložbu bi trebalo uvrstiti u školske aktivnosti i narednih godina.

Naš Petar prvak Centralne Srbije

24 apr

Učenik četvrtog razreda GSŠ, Petar Simonović, postao je prvak Centralne Srbije u kik-boksu u kategoriji do 81 kilograma.

On je do pobede i zlatne medalje stigao savladavši takmičare iz niških i kragujevačkih klubova. Petar kaže da je priželjkivao pobedu: – Pobeda mi znači mnogo zato što mi daje samopouzdanje i volju za nova takmičenja.

Nakon takmičenja koje je održano u Kragujevcu, gradonačelnik Gračanice, Srđan Popović, priredio je prijem za Petra i ostale njegove kolege koje su se takodje vratile s medaljama. Za samo godinu i po dana, koliko Petar Simonović trenira kik-boks, osvojio je bronzanu medalju na balkanskom prvenstvu u Nišu, a sada i prvu zlatnu medalju. Član je kik-boks kluba „Panišer“. Petar je odličan učenik, a ove godine biće proglašen i djakom generacije.

Čestitamo našem maturantu!

Žuti autobus putuje…

24 apr

Maturant GSŠ, Nikola Anđelković i nastavnik srpskog jezika i književnosti, Marija Karadžić bili su gosti Građevinske tehničke škole „Branko Žeželj“ u Beogradu. Oni su zajedno s autorkom dokumentarnih filmova i pesnikinjom, Radmilom Todić-Vulićević, u prepunoj sali školske biblioteke promovisali  film „Žuti autobus“ koji govori o školskom prevozu đaka sa centralnog Kosova. 

Film je naišao na veoma pozitivnu reakciju publike. Nakon projekcije, bilo je mnogo zainteresovanih đaka koji su se raspitivali o tome kako njihovi vršnjaci žive na Kosmetu u otežanim uslovima i na koji način mogu da im pomognu. Oni su dobili poziv da uzvrate posetu i obećali da će se potruditi da uskoro ponovo budu gosti GSŠ. Podsećanja radi, pre tri godine učenici i nastavnici ove beogradske škole posetili su Gračanicu kada su našim đacima uručili značajnu humanitarnu pomoć u vidu školskog pribora. Saradnja dveju škola je nastavljena zahvaljujući autorki filma „Žuti autobus“, Radmili Todić-Vulićević. A zahvaljujući srdačnim domaćinima, poseta Građevinskoj tehničkoj školi „Branko Žeželj“ predstavnicima naše škole ostaće u nezaboravnom sećanju.

ПОСЕТА НОВОБРСКОМ КРАЈУ, МАНАСТИРУ ДРАГАНАЦ И МЕРМЕРНОЈ ПЕЋИНИ

22 apr

Ђаци и наставници Грађевинско-саобраћајне школе организовали су једнодневну стручну екскурзију током које су посетили манастир Драганац, тврђаву у Новом Брду, цркву у Бостану и Мермерну пећину у Гадимљу. Посета је уприличена уз жељу да се културно-историјске знаменитости Косова и Метохије приближе млађим генерацијама које нису баш често у прилици да самостално путују.

Учесници екскурзије могли су да сазнају да је манастир Драганац највероватније задужбина кнеза Лазара и да је настао у 14. веку, као и црква Успења пресвете Богородице у селу Бостане крај Новог Брда.  Могли су да уживају у амбијенту Мермерне пећине која је стара око 80 милиона година, а откривена је 1969. године. Сазнали смо и то да је потребно да прође још око милион и по година да би се спојиле чувене фигуре од сталактита и сталагмита Ромео и Јулија у прелепој Љубавној дворани. Улазак у новобрдску тврђаву нам није био омогуђен из безбедносних разлога, али је било прилике да се приближимо старим зидинама и направимо фотографије за успомену.

 

Вратили смо се у Грачаницу препуни утисака и обогаћени новим сазнањима о нашој историји и култури. А идеје о новим дестинацијама већ се рађају…