ДА ОБРАЗОВАЊУ НЕ НАСИЉУ

4 nov

У последње време све су чешћи примери насиља међу децом школског узраста. Мотиви су различити, а најчешћи су они који упућују на немање увида у сопствено понашање, немање здраве комуникације са вршњацима, подражавање лоших примера из окружења или усвајање понашања јунака акционих филмова.

Своје незадовољство или агресију деца могу показати и због тешког периода живота кроз који пролазе: губитак драгих особа, развод родитеља, селидба и сл. Вршњачко насиље може вршити и дете које је жртва породичног насиља или се његово понашање у породици толерише. Родитељи који немају саосећања и топлине или су превише попустљиви па не постављају одређене границе у понашању, одговорни су за насилно понашање своје деце. 

Због повећаног броја случајева вршњачког насиља, Грачаничка омладинска иницијатива покренула је акцију под називом „Да образовању, НЕ насиљу“. Чланови овог удружења посетили су Грађевинско-саобраћајну школу у циљу едукације ђака о вршњачком насиљу.

Предавање о томе како препознати насиље, како реаговати, како се изборити, коме га пријавити, ученицима првих разреда  одржали су здравствени радник Дејан Божидаревић и наставник информатике Александар Велић. Након часа о вршњачком насиљу, они су ђацима поделили брошуре с детаљнијим информацијама о овој теми.

Утисци присутних и ученика и наставника су да је потребно чешће организовати предавања и радионице о сузбијању вршњачког насиља и да треба озбиљније спроводити превентивне мере које подразумевају стварање здравог и безбедног окружења и неговање емотивне стабилности  ученика.

Посета Народној библиотеци у Грачаници

4 nov

Читање књига богати наш речник, покреће машту, побољшава меморију, повећава концентрацију, смањује стрес, одржава мозак у форми, подстиче аналитичке вештине, развија емпатију, опушта, чак снижава крвни притисак, забавља… Књиге су највећа, али и најјефтинија авантура. С књигама се најлепше путује и сања, сматрају љубитељи писане речи.

И поред тога, истраживања показују да млади све мање читају. Књиге у рукама деце све више замењују мобилни телефони и рачунари, а њихов садржај-објаве на друштвеним мрежама и игрице. Вероватно би ситуација била боља када би одрасли у већој мери давали добар пример деци, тј. када би и сами више читали.

          У циљу приближавања свету књига, ученици првог разреда одељења С-1 са својим одељењским старешином, Маријом Караџић, посетили су Народну библиотеку у Грачаници.

Историјат и фонд библиотеке представила им је директор ове институције, Бранкица Костић. Она је указала на важност читања, поготово међу млађом популацијом, а ђацима је представила и препоручила значајне и занимљиве наслове из различитих области.

Судећи према интересовању ученика, Народна библиотека у Грачаници ускоро ће добити нове читаоце који ће у овом царству књига ширити своје видике и проналазити нове светове. 

Милица и Милан учесници књижевне радионице

21 okt

Милица Илић и Милан Станковић, матуранти Грађевинско-саобраћајне школе, учесници су прве књижевне радионице за школарце која се одржала у Дому културе у Грачаници под слоганом „Чувам језик, лепо пишем“. Предавачи су били српски песници за децу, Аца Видић из Ваљева и Радисав Милић из Куршумлије, иза којих је вишегодишње искуство у раду с талентованим ђацима. 

Идеја је да се ученици од најранијег узраста приволе поезији, као и да под „стручним надзором“ науче како да кроз стихове искажу своје мисли и осећања и да се оснаже да јавно читају своје песме.

За Милицу Илић прва књижевна радионица представља драгоцено искуство:

„Било је лепо и корисно време проведено с двојицом врсних писаца. Научила сам много тога. Научила сам да морам бити оригинална ако желим да постанем добар писац.“

И Милан Станковић задовољан је учесник књижевне радионице:

„Добро је било. Допало ми се. Похвалили су моје песме и понудили су ми помоћ ако једног дана одлучим да их објавим.“

На последњем часу ове својеврсне школе за лепо писање и изражавање учесници су пред публиком и жиријем читали своје радове. Од укупно 65 ученика основних и средњих школа, који су стварали током радионице, матуранткиња Милица Илић освојила је друго место док је Милан Станковић похваљен.

Задовољни предавачи Аца Видић и Радисав Милић кажу да су се тешко одлучили да изаберу три најбоља рада својих полазника јер су сви они веома талентовани и вредни. Зато су им и обећали да ће се ускоро вратити у Грачаницу и наставити дружење са школарцима кроз перо и стихове.  

Марија Ђекић

Упознајемо Косово и Метохију…

21 okt

Соколица, Бањска, Зочиште, Велика Хоча и Ораховац

У оквиру једнодневне стручне екскурзије, ученици 1. и 2. разреда Грађевинско-саобраћајне школе у Приштини-Грачаници имали су прилику да са својим наставницима посете неколико манастира на Косову и Метохији и буду гости мештана Велике Хоче и Ораховца. Циљ је упознавање ученика с историјским и културним наслеђем Косова и Метохије.

Најпре смо кренули пут северног дела Косова, а прва дестинација био је манастир Соколица изнад Звечана из 14. века. Од искушенице Мирјане сазнали смо више о настанку манастира и његовог иконописа, као и о чувеној скулптури Богородице с Исусом Христом у наручју. Занимљиво је било и с врха куле посматрати чудесну природу у околини манастира.

Упутили смо се потом у родни крај Бановић Страхиње, једног од највећих српских јунака народне епске поезије. Посетили смо манастир Бањску недалеко од Звечана. Један од монаха говорио нам је о историјату и обнови манастира насталог у првој половини 14. века. Црква је посвећена светом Стефану и задужбина је српског краља Милутина.

Након обиласка севера Косова, кренули смо ка Метохији. У манастиру Зочиште из 14. века направили смо дужу паузу уз причу монаха о цркви и чудотворним моштима светих бесребреника Козме и Дамјана којима је и посвећена. Виногорску слику овог краја укусима су дочарали тек убрани  гроздови којима смо били послужени.

Следећа дестинација била је Велика Хоча, у народу називана Голема Оча. Испред цркве светог архиђакона Стефана из 14. века дочекао нас је отац Кирил који нам је потом показао и Господарску кућу. У њој смо разгледали уметничка дела бројних косовскометохијских аутора на доњем спрату, као и експонате изложене у оквиру етно-музеја на горњем спрату куће.

На самом завршетку екскурзије боравили смо у српском делу Ораховца. Локални парох, отац Веља, најпре нам је показао ораховачку школу у којој се настава одвија у отежаним условима, а затим и цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице. У тек недавно уређеној гостинској соби цркве били смо гости љубазних мештана.

Обиласке косовскометохијских светиња и знаменитости завршили смо у сумрак, уз жељу да им се ускоро поново вратимо.

Посете манастирима организоване су уз благослове игумана и монаха ових светиња, а наш заједнички утисак је да је упознавање историјског, духовног и културног блага јужне српске покрајине више него потребно младим нараштајима.    

 

Марија Ђекић            

 

МОЈА НЕПОНОВЉИВА ШКОЛСКА ДРУЖИНА

9 jun

Верујем да су матуранти једини ђаци који се не радују много летњем распусту. Јер он мирише на растанак. Верујем и да растанци служе једино да би нас растужили и показали нам колико нам већ сада недостају они који одлазе. Преиспитују нас, кушају, бацају у стање спутаности да вратимо оне од којих се растајемо.

И овогодишњи матуранти ће ускоро отићи, заувек… Са њима одлази и један део нас, у неповрат. Однеће са собом сећања, успомене, можда и надања да ће тамо негде бити лепше и боље. А неће. Никада се више једна ђачка  дружина неће осећати тако јаком, битном, сложном, јединственом, као што је то била овде, док је под нашим кровом расла и трајала. То је дружина која је померила границе наших устаљених токова, променила начин размишљања и смисао нашег делања, унела новине у наша наставна и ваннаставна планирања… Дружина која је делила, која се веселила, славила, која се такмичила, подржавала, противречила, инспирисала, оплемењивала…

За седамнаест чланова те дружине школско звоно се последњи пут оглашава. Последња прозивка по дневнику почиње:
  1. Аксентијевић Алекса: „Најрадије ћу се сећати школских одмора јер смо се тада највише дружили и тада су настајале многе догодовштине.“
  2. Анђелковић Никола: „Када сам уписивао ову школу, нисам много очекивао, а она ми је пружила незаборавне успомене, добра пријатељства за која верујем да ће се одржати још дуго. Пружила ми је екскурзије за памћење које су нас додатно зближиле.“
  3. Димитријевић Алекса: „Растајемо се после четири године које су мени брзо прошле јер сам их проводио с најбољим друговима. Трудићу се да упамтим само лепе тренутке свог школовања. Сада тек разумем одрасле кад кажу да је најлепше ђачко доба.“
  4. Илић Никола: „Сада када се ближи крај и кад размишљам о прошлим данима, схватам колико нам је било лепо. Ништа ми не може избрисати сећање на незаборавне екскурзије, на заједничке непроспаване ноћи, понеку свађу, помирење, несташлуке… Пред нама је сада један нови почетак, једна велика животна прекретница са пуно обавеза и задатака.“
  5. Мицић Далибор: „Овде, у овој школи, ми смо сазрели, постали људи. Нисам ни сањао колико ћу бити близак с неким друговима. Проживели смо заједно и лепе и тешке тренутке. Одлазимо, а међу овим школским зидовима остављамо део себе. Остављамо луде дане наше младости и безбрижности.“
  6. Петровић Вукашин: „Своју генерацију памтићу по многим добрим стварима, као и по несташлуцима кроз које смо сви заједно пролазили.“
  7. Петровић Немања: „Почињемо да се опраштамо од детињства, другова и несташлука. Остаће незаборавна успомена на најлепши период живота.“
  8. Петровић Петар: „Драго ми је што завршавам средњу школу , али ме растужује то што више нећу моћи да се виђам с друговима јер ћемо се углавном сви растати. Али ту су успомене помоћу којих ћемо се присећати једни других.“
  9. Прокић Драгана: „Мислим да је моја генерација најбоља и најсложнија. Увек смо били ту једни за друге, бодрили се кад је било најтеже. Некад смо се и свађали, смејали, плакали, али увек смо чинили добро једни другима. Сви смо  срећни јер завршавамо школу, али и тужни што се растајемо.“
  10. Рашић Небојша: „Памтићу другове с којима сам се братски спријатељио. А имаћу шта да испричам у животу и својим потомцима о успоменама из школе.“
  11. Ристић Милош: „Посебно ћу се сећати ових дана, припреме за матуру и прославе матурске вечери.“
  12. Симић Немања: „Остају за нама лепи дани. Живеће у нашим срцима кроз безброј успомена.“
  13. Симоновић Петар: „Сада свако иде својим путем. Крећемо у нешто ново и непознато. Али заувек ћу памтити другове из школских клупа.“
  14. Спасић Кристина: „Крај се приближио. Растајемо се, а растанци су тужни. Недостајаће ми другови. Памтићу их као једну велику породицу, као дивне људе и искрене пријатеље.“
  15. Станојевић Лазар: „Памтићу дане проведене у школи по најбољем друштву и нашим несташлуцима.“
  16. Станојевић Милош: „Осећам неку празнину јер више неће бити другова и другарица на истом месту, у нашој учионици, већ ћемо се разићи свако на своју страну. Ту празнину ћу попунити сећањима из школских дана. Нема више договарања о бежању са часова јер је ово последње наше „бежање“ за које нам договор није ни потребан.“
  17. Станојевић Стефан: „Свако у животу мора да оде на неки пут, али где год били, мислим да успомене из школе нико од нас неће моћи да заборави. Свакодневно смо се дружили и схватили да је ђачко доба ипак најлепше.“
Седамнаест ђака мог одељења матуром завршава своју школску мисију. (Животни испит су, подразумева се, већ успешно положили.) Њихова учионица, у којој се никада нисам осећала сувишном, остаје наизглед празна, а у ствари, препуна успомена. И дрво пријатељства, засађено у школском дворишту, чуваће драгоцена сећања на заједничке дане, на речи и дела непоновљиве школске дружине на коју сам бескрајно поносна.

Нека јој небо буде граница!

 

                поносна разредна одељења С-4,

                     Марија Караџић

Осмаци показују интересовање за ГСШ

29 maj

На недавно завршеном Сајму образовања у Дому културе у Грачаници под називом „Дођи и информиши се!“ један од учесника била је и Грађевинско-саобраћајна школа. Заинтересованим ученицима осмих разреда представили смо план и програм школе и показали предности које очекују будуће наше ђаке.

И ове године ГСШ ће уписивати ученике за три образовна профила: техничар друмског саобраћаја и техничар унутрашњег транспорта, који су четворогодишњи, као и смер за возача моторних возила који је трогодишњи.

Акценат је стављен на бесплатну возачку обуку и полагање возачког испита, а истакнуте су и друге предности наше школе попут лакшег запошљавања у подручју саобраћаја у односу на нека друга занимања.

Посетиоцима сајма било је омогућено да разгледају наша возила на којима се врши ауто-обука, као и да чују утиске и мишљења наших ђака о свему што их о школи занима.

Задовољни смо и одзивом и интересовањем основаца и очекујемо да ће, као и прошле године, након квалификационог испита, сва места за сва три наша образовна профила бити попуњена већ у првом кругу.

Марија Караџић

MATURANTI ZAPLESALI KADRIL

22 maj

Nasmejani i lepo raspoloženi maturanti Gradjevinsko-saobraćajne i Medicinske škole prvi put su u centru Gračanice odigrali maturantski ples i tako se pridružili svojim vršnjacima širom Srbije i Evrope. Inicijativu su pokrenuli članovi učeničkog parlamenta Medicinske škole koju su rado prihvatili i naši đaci.
Svake godine za Ginisovu knjigu rekorda pleše se kadril iz operete „Slepi miš“ Johana Štrausa. Rekord drži 2011. godina s preko 33 hiljade maturanata.
Igrajući s belim balonima, u crvenim i plavim majicama, pred brojnim gradjanima Gračanice đaci su simbolično predstavili boje Srbije.
-Drago mi što je moja generacija pokrenula ovu ideju. Nadam se da će maturski ples postati tradicija u Gračanici, kaže maturant GSŠ Petar Simonović.
Sinhronizovani ples maturanata bila je lepa prilika za druženje i dobra priprema za predstojeće matursko veče koje će završni razredi Gradjevinsko-saobraćajne i Medicinske škole i ove godine zajedno proslaviti.