Arhiva | maj, 2020

Живот је чудо!

28 maj

                                               ЧУДО

              О чудима проповедају верници, пишу новине, приповедају бајке. Чуда гледамо у филмовима, читамо у књигама. Чујемо покаткад да се тамо некоме десило неко чудо. Нама се чини да га никада нисмо доживели, нисмо га на путу срели, нисмо додирнули. А онда нам се одједном догодило.

              Чудо није стигло изненада, али нас је изненадило. Нисмо га желели, а дошло је као незвани гост. Нисмо га ни упознали, а већ нас је покорило. Не оно нама, ми смо се њему морали прилагодити. Затворили смо врата, отворили виртуелне прозоре. Преко њих радимо, пишемо, решавамо, разговарамо, тешимо се,  дружимо, смејемо, надајући се да ће чудо отићи.

Пратимо га данима. Сањамо ноћима. Рачунамо бројкама. Кријемо се маскама. Трагамо за узроцима. Осећамо га за петама. Покушавамо да му умакнемо, а оно је још увек међу нама.

Чудо је поништило време, зауставило планету, изједначило и поразило човечанство. Показало нам да смо немоћни, потврдило да смо ништавни једни без других, без живе речи, без блискости, доброте, љубави, хуманости….

Али нас учи да породицу треба чешће окупити, а не без ње живети,  да старијима и болеснима треба помоћи, децу волети и храбрити, пријатеље позвати, љубимце помазити, луталице нахранити…

Показало нам је да је уз природу, а не без ње, лепше живети, да је лековито у њој боравити, мало застати, цвркуте птица чути, да је драже шапутање цвећа из сопственог, а не из туђег дворишта ослушнути, да је здравије чистији ваздух дисати и мирисе из домаће кухиње, а не са уличних киоска осетити.

Мене је уверило у моћ уметности. И омогућило ми да на њеним крилима прелетим целу планету, да завирим у чувене светске музеје, посетим најпознатије балетске и оперске куће, прошетам кроз најзначајније галерије, стигнем до далеких археолошких локалитета, погледам позоришне представе и филмове, путујем уз фотографије и путописе, дало ми више времена да опуштено уживам уз књиге и концерте…

Спознах да се и уз уметност лепо путује.

И схватих да ми се догађа чудо. Схватих и да га желим живети.

                        Живот је чудо!

     Марија Караџић

 

Е-настава у доба короне

22 maj

На почетку пандемије била сам затечена ситуацијом и време сам углавном проводила уз телевизор и на друштвеним мрежама. Све је стало, све се променило, променила се и моја дневна рутина. Одједном имам времена за све оно што ме интересује а за које никад није било довољно времена. Најтеже ми је било ограничено: време, кретање, дружење. Водило ме је убеђење да ће све брзо проћи, да се морам стрпити и да морам следити званичне препоруке, пре  свега, ради сопствене безбедности. У слободном времену надограђујем своја знања, читам, бавим се другим пословима, својим хобијима и дружим се преко интернета.

Електронска настава, настава на даљину или онлајн настава, као и време за моја интересовања, допринели су да лакше пребродим период карантина. Пратећи препоруке  уз сарадњу са колегама, лако је било приступи и кренути у е-наставу. Своје време посветила сам креирању садржајних и интересантних наставних јединица, трудећи се да својим ученицима пружим најбоље. У почетку сам много садржаја објављивала ученицима(водећи се тиме да увек постоје ученици који хоће да сазнају више), да бих коначно схватила да мој предмет није једини и да ученици прате још 15 предмета. Наставне садржаје и задатке нисам стриктно временски ограничила, јер се моји ученици први пут срећу са овим начином учења и немају сви исте могућности (рачунар, интернет, ел.струја). У свом раду користила сам све погоднисти е-наставе -да ученици могу да приступе садржају кад њима одговара, да могу да одраде своје задатке до одређеног дана, да могу да ми се обрате преко мреже кад је њима потребна моја подршка. Користим бесплатне Open Sours програме доступне свима, доступне канале веза вибер, ФБ  и др. 

Задовољна сам одзивом ученика, постављањем њихових радова,  њиховим интересовањем уопште.  Најбоље радове ученика објавила сам на ФБ-у. И ако се поједини ученици слабије укључују  на мрежу последњих дана, убеђена сам да ће разум победити и да ће сви своје обавезе завршити на време. Њихово учешће и њихов рад на мрежи је  моја највећа награда за уложено време и уложен труд.  Радећи у е-учионици са нама, наставницима, ученици раде на изградњи своје будућности јер е-образовање је наша стварност и наша заједничка будућност.   

За већи одзив ученика и боље резултате сви морамо заједно да  делујемо: наставници, разредне старешине, родитељи  и наравно, ученици. Мислим да поред наставника, велику улогу имају и родитељи који ће утицати на своју децу на озбиљнијем приступу е-образовању и самој настави.

О електронском образовању: то је наша неминовност , наша будућност уколико желимо ићи у корак са временом.  Волим е-образовање јер пружа много: учење одакле хоћете, кад хоћете, како хоћете и шта хоћете, развија креативност, отвара видике, упознавање са новим програмима, са радом других и сл.

Предност у овом времену карантина  је доступност бесплатних програма-туторијала који су помогли наставницима и ученицима да  раде е-наставу. Раније сте морали да плаћате тренинге да бисте били спремни за е-образовање!   

Дуго сам наставник у овој школи и могу рећи да ова школа има дугу традицију, добар колектив и будућност. Имамо пуно младих колега и задовољство их је гледати како са уживањем раде са ученицима. Сви заједно уз максимално поштовање, толеранцију и доследност обаваљамо васпитно-образовни рад са ученицима.

За будуће ученике: Упишите се код нас, мислите на вашу будућност !

Професор: Снежана Михајловић,

Настава за време короне

15 maj

Био је почетак марта. Имали смо у школи једну лепу замисао. Пошто се приближавао Ускрс, размишљали смо о томе да организујемо Ускршњи вашар. Са ђацима бисмо направили разноврсне украсне и употребне предмете које бисмо продали, а новац уплатили у хуманитарне сврхе. Водили смо се тиме да наше мало некоме много значи.

Међутим, све се убрзо променило и пореметило нам планове. Вирус корона, карантин, односно, двоструки карантин у већ постојећој двадесетогодишњој изолацији… Шта још, колико, зашто…? Све ме је подсетило на бомбардовање 1999. године и прекид школске године, али, ово је сада мало другачије.

Како год било, жив се човек на све навикне. Почела је online настава. За све нас, и наставнике и ђаке, ово је била новина, непознаница. Међутим, како су наставници били ажурни и флексибилни, све се довело у ред. Такође су и ђаци, лепо или силом прилика, прихватили. Морам их овом приликом похвалити, БРАВО децо!!!

Искрено, нисам мислила да ће бити тако активни као што се и показало. Како их мотивисати за рад? Моја искуства у раду са ђацима јесу за похвалу. Одговоре на сваки позив, пошаљу сваки урађен задатак. Понекад можда наиђу на потешкоће, али, и то је нормално. Треба и њих разумети,нису ни они ово желели. Потребно је често чути и њихова мишљења, уважити их, похвалити, нашалити се. Морам напоменути и то да је ово једна контрадикторност, јер, вазда смо причали како деца треба што мање времена да проводе поред рачунара и мобилних телефона. Шта се сада десило?

Хтели или не, морају да буду поред рачунара и телефона, али, посматрајмо то и мало другачије. Макар ће у овом случају паметно користити телефоне, усавршавајући своја знања неголи играти затупљујуће игрице до касно у ноћ. Ако се већ мора овако, ето и неке предности. Свакако да сам и ја усавршила своја знања када је у питању модерна технологија, али, ипак, признајем  да сам више за живу реч и мирис штампане књиге. Не знам да ли је то због тога што сам одрастала у неким другим временима или заиста нисам присталица модерне технологије.

Ускоро се завршава и ова школска година. Морамо да истрајемо, да се надамо бољим и лепшим данима, да се гледамо у очи док се смејемо, да се радујемо животу!

Да у здрављу дочекамо септембар и вратимо се у школске клупе!

Радмила Миљковић,

професор српског језика и књижевности

Педагог о школи

14 maj

Важна је подршка

Радни однос у Грађевинско-саобраћајној школи засновала сам пре три године. Помисао на то да је стручна школа у питању, није ме наводила да ћу са толико топлине и неке неописиве жеље да пишем о њој.

Међутим, познато нам је да ту топлину и пријатну атмосферу не чине зидови, већ људи који у њој бораве, проводе добар део дана. Као педагог ове школе, веома често се сусрећем са проблемима ученика којима су моја помоћ и подршка потребни. Оно што је важно у оваквим ситуацијама свакако јесте добра комуникација са ученицима, заснована на поверењу, као и сарадња са родитељима ученика. Важно је едуковати родитеље, упознати их са природом проблема јер они дају модел деци и шаљу поруке од којих ће зависити какви ће људи њихова деца постати и на који ће начин решавати проблеме са којима се суочавају.

Значајну карику у решавању проблема ученика свакако чини и разредни старешина који мора бити обавештен о свим дешавањима. Захваљујући доброј сарадњи на релацији педагог-ученик-родитељ-разредни старешина, проблеме које смо имали решавали смо на најбољи могући начин, уз предузимање одговарајућих мера.

Када говоримо о подршци, веома је важно препознати потребу код ученика за истом, било да је реч о интелектуалној, социјалној или емотивној подршци. Пружање подршке одвија се путем разговора, саветовања са циљем бољег разумевања себе и других. Такође, треба искористити прилику, радити на подстицању мотивације и буђењу свести код ученика о томе да они могу да постигну много боље резултате марљивим радом и трудом.

Посебно ме радује чињеница да смо у протекле три године имали већи број заинтересоване деце када је реч о упису у нашу школу.

Живимо у време глобалне пандемије због које је наш начин живота драстично измењен. Наше свакодневне обавезе поремећене су, а ми смо приморани да их завршимо у складу са новонасталом ситуацијом.  Време у изолацији проводим радећи. Слободно време користим за одмор и читање. Предност изолације у којој се налазимо јесте чињеница да уз добру организацију посла и обавеза, имамо више времена за породицу и за рад на себи.

Надам се да ћемо из изолације изаћи као победници, без страха од блискости, толико потребне свима нама.

За крај, морам позвати све осмаке, односно, ђаке који завршавају основну школу, да дођу код нас, да упишу Грађевинско-саобраћајну школу и увериће се и сами зашто смо добри!!!

Педагог,

Марија Павловић

УПИС УЧЕНИКА

12 maj

Грађевинско-саобраћајна школа у Приштини-Грачаници уписује нову генерацију ученика за три образовна профила:

  1. техничар друмског саобраћаја (IV степен),

  2. техничар унутрашњег транспорта (IV степен) и

  3. возач моторних возила (III степен).

Грађевинско-саобраћајна школа има дугу традицију и искусан наставнички кадар. Опремљена је кабинетима у којима организује наставу за стручне предмете.

После завршене возачке обуке која се изводи на новим возилима у обновљеном возном парку, сви ученици имају право на бесплатну возачку дозволу („Б“ или „Ц“ категорије), а школова.ње могу наставити на бројним вишим и високим школама. Дипломa нашим ђацима отвара могућност запослења у ауто-транспортним предузећима, складиштима, шпедитерским и другим фирмама које поседују возни парк и сл.  Слике можете погледати на linku

https://www.flipsnack.com/sunce/upis-u-enika.html

 

 

Школа организује стручне екскурзије, посете сајмовима аутомобила, стручна  такмичења и бројне културнo-уметничке и хуманитарне програме који доприносе развоју младих.

Осим образовања, ученици ће понети многа лепа сећања на школске дане, трајна пријатељства и незаборавно искуство из најлепшег периода живота.   

Очекујемо вас!

038/65-290 и 038/65-292

gss.gracanica@gmail.com