Радни однос у Грађевинско-саобраћајној школи засновала сам пре три године. Помисао на то да је стручна школа у питању, није ме наводила да ћу са толико топлине и неке неописиве жеље да пишем о њој.
Међутим, познато нам је да ту топлину и пријатну атмосферу не чине зидови, већ људи који у њој бораве, проводе добар део дана. Као педагог ове школе, веома често се сусрећем са проблемима ученика којима су моја помоћ и подршка потребни. Оно што је важно у оваквим ситуацијама свакако јесте добра комуникација са ученицима, заснована на поверењу, као и сарадња са родитељима ученика. Важно је едуковати родитеље, упознати их са природом проблема јер они дају модел деци и шаљу поруке од којих ће зависити какви ће људи њихова деца постати и на који ће начин решавати проблеме са којима се суочавају.
Значајну карику у решавању проблема ученика свакако чини и разредни старешина који мора бити обавештен о свим дешавањима. Захваљујући доброј сарадњи на релацији педагог-ученик-родитељ-разредни старешина, проблеме које смо имали решавали смо на најбољи могући начин, уз предузимање одговарајућих мера.
Када говоримо о подршци, веома је важно препознати потребу код ученика за истом, било да је реч о интелектуалној, социјалној или емотивној подршци. Пружање подршке одвија се путем разговора, саветовања са циљем бољег разумевања себе и других. Такође, треба искористити прилику, радити на подстицању мотивације и буђењу свести код ученика о томе да они могу да постигну много боље резултате марљивим радом и трудом.
Посебно ме радује чињеница да смо у протекле три године имали већи број заинтересоване деце када је реч о упису у нашу школу.
Живимо у време глобалне пандемије због које је наш начин живота драстично измењен. Наше свакодневне обавезе поремећене су, а ми смо приморани да их завршимо у складу са новонасталом ситуацијом. Време у изолацији проводим радећи. Слободно време користим за одмор и читање. Предност изолације у којој се налазимо јесте чињеница да уз добру организацију посла и обавеза, имамо више времена за породицу и за рад на себи.
Надам се да ћемо из изолације изаћи као победници, без страха од блискости, толико потребне свима нама.
За крај, морам позвати све осмаке, односно, ђаке који завршавају основну школу, да дођу код нас, да упишу Грађевинско-саобраћајну школу и увериће се и сами зашто смо добри!!!
Bravo Marija ,lepo uradjen tekst.